ПРВИ И НАЈВАЖНИЈИ показатељ за оне који процењују могућности је број становника, који одређује величину укупног доступног тржишта (TAM). Зато компаније привлаче Кина и сви ти потрошачи.
Поред саме величине, на потражњу за пластичном смолом утичу и старосни састав становништва, приходи и развој тржишта трајних и нетрајних производа, као и други фактори.
Али на крају, након процене свих ових фактора, једандели потражњу бројем становника да би се израчуналопотражња по глави становника, кључна бројка за поређење различитих тржишта.
Демографи су почели да преиспитују будући раст становништва и закључују да ће светска популација достићи врхунац раније и да ће бити нижа због опадајућег фертилитета у Африци и ниске фертилитета у Кини и неколико других земаља које се можда никада неће опоравити. Ово би могло да преокрене претпоставке и динамику глобалног тржишта.
Кинеско становништво је порасло са 546 милиона у 1950. години на званичних 1,43 милијарде у 2020. години. Политика једног детета од 1979. до 2015. године резултирала је падом фертилитета, искривљеним односом мушкараца и жена и врхунцем популације, при чему је Индија сада заменила Кину као најмногољуднију нацију.
Уједињене нације очекују да ће број становника Кине пасти на 1,26 милијарди до 2050. године и 767 милиона до 2100. године. То је мање за 53 милиона, односно 134 милиона, у односу на раније пројекције УН.
Недавне анализе демографа (Шангајска академија наука, Универзитет Викторија у Аустралији итд.) доводе у питање демографске претпоставке које стоје иза ових пројекција и очекују да би број становника Кине могао пасти на чак 1,22 милијарде у 2050. и 525 милиона у 2100. години.
Питања о статистици рађања
Демограф Ји Фусјан са Универзитета у Висконсину довео је у питање претпоставке о тренутној кинеској популацији и вероватном путу напред. Испитао је демографске податке Кине и открио јасне и честе неслагања, као што су неслагања између пријављених рођења и броја примењених вакцина у детињству, као и са уписом у основну школу.
Ове чињенице би требало да буду паралелне, али нису. Аналитичари виде да постоје јаки подстицаји за локалне самоуправе да надувају податке. Попут Окамовог бритве, најједноставније објашњење је да се рођења никада нису догодила.
Ји тврди да је становништво Кине 2020. године било 1,29 милијарди, а не 1,42 милијарде, што је мање од 130 милиона. Ситуација је најоштрија на североистоку Кине где је економски мотор стагнирао. Ји је спекулисао да ће, са ниском стопом фертилитета – 0,8 у односу на ниво замене од 2,1 – број становника Кине пасти на 1,10 милијарди 2050. године и 390 милиона 2100. године. Треба напоменути да он има још једну, још песимистичнију пројекцију.
Видели смо и друге процене да би становништво Кине могло бити 250 милиона мање него што се тренутно пријављује. Кина чини отприлике 40% глобалне потражње за пластичним смолама и стога, алтернативне будућности у вези са становништвом и другим факторима значајно утичу на динамику глобалне потражње за пластичним смолама.
Тренутна потражња за смолама по глави становника у Кини је релативно висока у поређењу са већином развијених економија, што је резултат садржаја пластике у извозу готових производа и улоге Кине као „фабрике за свет“. То се мења.
Представљање сценарија
Имајући ово у виду, испитали смо неке од Ји Фусјанових претпоставки и развили алтернативни сценарио који се тиче потенцијалне будућности становништва Кине и потражње за пластиком. За нашу почетну вредност користимо пројекције УН о становништву Кине за 2024. годину.
Ова најновија пројекција УН о броју становника Кине ревидирана је наниже у односу на претходне процене. Затим смо користили најновије пројекције базе података о понуди и потражњи ICIS-а до 2050. године.
Ово показује да је потражња за главним смолама по глави становника у Кини – акрилонитрил бутадиен стиреном (ABS), полиетиленом (PE), полипропиленом (PP), полистиреном (PS) и поливинил хлоридом (PVC) – порасла са скоро 73 кг у 2020. години на 144 кг у 2050. години.
Такође смо испитали период после 2050. године и претпоставили да ће потражња за смолама по глави становника додатно порасти на 150 кг у 2060-им годинама, пре него што се ублажи пред крај века – на 141 кг у 2100. години – што је прелаз и путања типична за сазревајуће економије. На пример, потражња за овим смолама по глави становника у САД достигла је врхунац од 101 кг у 2004. години.
За алтернативни сценарио, претпоставили смо да је становништво 2020. године било 1,42 милијарде, али да ће стопа фертилитета у будућности бити у просеку 0,75 порођаја, што ће резултирати популацијом од 1,15 милијарди 2050. године и популацијом од 373 милиона 2100. године. Сценарио смо назвали „Тешка демографија“.
У овом сценарију, такође смо претпоставили да ће због економских изазова потражња за смолама сазрети раније и на нижем нивоу. Ово је засновано на претпоставци да Кина неће избећи статус средње приходне земље и прећи у развијену економију.
Демографска динамика пружа превише економских неповољних фактора. У овом сценарију, Кина губи удео у глобалној производњи због иницијатива других земаља за враћање производње у иностранство и трговинских тензија, што резултира мањом потражњом за смолама због садржаја пластике и мањег – у односу на основни случај – извоза готових производа.
Такође претпостављамо да ће сектор услуга добити већи удео у кинеској економији. Штавише, проблеми са некретнинама и дуговима оптерећују економску динамику у 2030-им. Структурне промене су у току. У овом случају, моделирали смо потражњу за смолом по глави становника као растућу са 73 кг у 2020. години на 101 кг у 2050. години, достижући врхунац од 104 кг.
Резултати сценарија
Према основном сценарију, потражња за главним смолама расте са 103,1 милиона тона у 2020. години и почиње да се повећава у 2030-им, достижући 188,6 милиона тона у 2050. години. Након 2050. године, смањење становништва и развој тржишне/економске динамике негативно утичу на потражњу, која пада на 89,3 милиона тона у 2100. години. Ово је ниво који је у складу са потражњом пре 2020. године.
Са песимистичнијим изгледима за становништво и смањеном економском динамиком у сценарију тешке демографије, потражња за главним смолама расте са 103,1 милиона тона у 2020. години и почиње да сазрева у 2030-им, достижући 116,2 милиона тона у 2050. години.
Са опадајућим бројем становника и неповољном економском динамиком, потражња пада на 38,7 милиона тона у 2100. години, што је ниво у складу са потражњом пре 2010. године.
Импликације за самодовољност и трговину
Постоје импликације по самодовољност Кине у производњи пластичних смола и њен нето трговински биланс. У основном случају, производња великих смола у Кини расте са 75,7 милиона тона у 2020. години на 183,9 милиона тона у 2050. години.
Основни сценарио сугерише да Кина остаје нето увозник главних смола, али њена нето увозна позиција пада са 27,4 милиона тона у 2020. години на 4,7 милиона тона у 2050. години. Ми се фокусирамо само на период до 2050. године.
Током непосредног периода, снабдевање смолама углавном се одвија по плану, јер Кина тежи самодовољности. Али до 2030-их, ширење капацитета се успорава због презасићеног глобалног тржишта и растућих трговинских тензија.
Као резултат тога, према сценарију тешке демографије, производња је више него довољна и до почетка 2030-их Кина ће постићи самодовољност у овим смолама и постати нето извозник од 3,6 милиона тона у 2035. години, 7,1 милион тона у 2040. години, 9,7 милиона тона у 2045. години и 11,6 милиона тона у 2050. години.
Са тешком демографијом и изазовном економском динамиком, самодовољност и нето извозна позиција се постижу раније, али се њима „управља“ како би се ублажиле трговинске тензије.
Наравно, прилично смо мрачно погледали на демографију, будућност ниске и опадајуће наталитетности. „Демографија је судбина“, како је рекао француски филозоф из 19. века Огист Конт. Али судбина није уклесана у камену. Ово је једна могућа будућност.
Постоје и друге могуће будућности, укључујући оне у којима се стопе наталитета опорављају, а нови талас технолошких иновација комбинује како би повећао продуктивност, а самим тим и економски раст. Али сценарио представљен овде може помоћи хемијским компанијама да размишљају о неизвесности на структуриран начин и да доносе одлуке које утичу на њихову будућност – да на крају напишу своју причу.
Време објаве: 05.07.2025.
