Нови пројекти у руској нафтној и гасној индустрији, укључујући и на арктчком шелфу, обећавају континуирани раст домаћег тржишта антикорозивних премаза.
Пандемија COVID-19 донела је огроман, али краткорочан утицај на глобално тржиште угљоводоника. У априлу 2020. године, глобална потражња за нафтом достигла је најнижи ниво од 1995. године, спустивши референтну цену сирове нафте марке Brent на 28 долара по барелу након најбржег раста вишка залиха нафте.
У неком тренутку, цена америчке нафте је чак постала негативна по први пут у историји. Међутим, ови драматични догађаји изгледа не заустављају активност руске нафтне и гасне индустрије, јер се предвиђа да ће се глобална потражња за угљоводоницима брзо опоравити.
На пример, IEA очекује да ће се потражња за нафтом опоравити на ниво пре кризе већ 2022. године. Раст потражње за гасом – упркос рекордном смањењу у 2020. години – требало би да се врати на дужи рок, донекле, због убрзаног глобалног преласка са угља на гас за производњу електричне енергије.
Руски гиганти Лукоил, Новатек и Росњефт, и други, планирају покретање нових пројеката у области вађења нафте и гаса, како на копну, тако и на арктичком шелфу. Руска влада види експлоатацију својих арктичких резерви путем течног природног гаса (LNG) као кључни део своје енергетске стратегије до 2035. године.
У том контексту, руска потражња за антикорозивним премазима такође има светле прогнозе. Укупна продаја у овом сегменту износила је 18,5 милијарди рубаља у 2018. години (250 милиона долара), према истраживању које је спровео московски тинк-тенк Дискавери Рисерч Груп. У Русију је увезено премаза у вредности од 7,1 милијарде рубаља (90 милиона долара), иако увоз у овом сегменту има тенденцију смањења, према аналитичарима.
Још једна консултантска агенција са седиштем у Москви, „Концепт-Центар“, проценила је да се продаја на тржишту кретала између 25.000 и 30.000 тона у физичком смислу. На пример, 2016. године тржиште за примену антикорозивних премаза у Русији процењено је на 2,6 милијарди рубаља (42 милиона долара). Верује се да тржиште стално расте последњих година са просечним темпом од два до три процента годишње.
Учесници на тржишту изражавају поверење да ће потражња за премазима у овом сегменту расти у наредним годинама, иако утицај пандемије COVID-19 још увек није јењавао.
„Према нашим прогнозама, потражња ће благо расти [у наредним годинама]. Нафтној и гасној индустрији су потребни антикорозивни, отпорни на топлоту, ватроотпорни и друге врсте премаза за реализацију нових пројеката. Истовремено, потражња се помера ка једнослојним полифункционалним премазима. Наравно, не могу се игнорисати последице пандемије коронавируса, која, иначе, још није завршена“, рекао је Максим Дубровски, генерални директор руског произвођача премаза Акрус. „Према песимистичкој прогнози, изградња [у нафтној и гасној индустрији] можда неће ићи тако брзо као што је раније планирано.“
Држава предузима мере за подстицање инвестиција и постизање планираног темпа изградње.
Неценовна конкуренција
Према подацима компаније Industrial Coatings, на руском тржишту антикорозивних премаза постоји најмање 30 учесника. Водећи страни играчи су, између осталих, Hempel, Jotun, International Protective Coatings, Steelpaint, PPG Industries, Permatex, Teknos.
Највећи руски добављачи су Акрус, ВМП, Руске боје, Емпилс, Московски хемијски завод, ЗМ Волга и Радуга.
Током последњих пет година, неке компаније које нису руске, укључујући Јотун, Хемпел и ППГ, локализовале су производњу антикорозивних премаза у Русији. Постоји јасан економски разлог за такву одлуку. Период отплате улагања у лансирање нових антикорозивних премаза на руско тржиште креће се између три и пет година, проценио је Азамат Гарејев, директор ЗИТ Россилбер.
Према компанији Industrial Coatings, овај сегмент руског тржишта премаза могао би се описати као олигопсонија – облик тржишта у којем је број купаца мали. Насупрот томе, број продаваца је велики. Сваки руски купац има свој прилично строг интерни скуп захтева које добављачи морају да испуне. Разлика између захтева купаца може бити драстична.
Као резултат тога, ово је један од ретких сегмената руске индустрије премаза, где цена није међу главним факторима који одређују потражњу.
На пример, Росњефт је одобрио 224 врсте антикорозивних премаза, према руском регистру добављача премаза за нафтну и гасну индустрију. Поређења ради, Газпром је одобрио 55 премаза, а Трансњефт само 34.
У неким сегментима, удео увоза је прилично висок. На пример, руске компаније увозе скоро 80 одсто премаза за офшор пројекте.
Конкуренција на руском тржишту антикорозивних премаза је веома јака, рекао је Дмитриј Смирнов, генерални директор Московског хемијског завода. То тера компанију да прати потражњу и покреће производњу нових линија премаза сваке две године. Компанија такође води сервисне центре који контролишу наношење премаза, додао је он.
„Руске компаније за производњу премаза имају довољне капацитете за проширење производње, што би смањило увоз. Већина премаза за нафтне и гасне компаније, укључујући и оне за офшор пројекте, производи се у руским фабрикама. Данас је, ради побољшања економске ситуације, за све земље важно повећати производњу робе сопствене производње“, рекао је Дубробски.
Несташица сировина за производњу антикорозивних премаза наведена је међу факторима који спречавају руске компаније да прошире свој удео на тржишту, објавио је Индустријски премази, позивајући се на локалне тржишне аналитичаре. На пример, постоји несташица алифатичних изоцијаната, епоксидних смола, цинкове прашине и неких пигмената.
„Хемијска индустрија је у великој мери зависна од увозних сировина и осетљива је на њихове цене. Захваљујући развоју нових производа у Русији и супституцији увоза, постоје позитивни трендови у погледу снабдевања сировинама за индустрију премаза“, рекао је Дубробски.
„Неопходно је додатно повећати капацитете како бисмо се такмичили, на пример, са азијским добављачима. Пунила, пигменти, смоле, посебно алкидне и епоксидне, сада се могу наручити од руских произвођача. Тржиште за изоцијанатне учвршћиваче и функционалне адитиве углавном се обезбеђује увозом. Изводљивост развоја наше производње ових компоненти мора се размотрити на државном нивоу.“
Премази за офшор пројекте у центру пажње
Први руски приобални пројекат била је стационарна платформа за производњу нафте отпорна на лед „Приразломнаја“ у Печорском мору, јужно од Нове Земље. Гаспром је изабрао „Чартек 7“ од компаније „Интернешенел Пејнт Лтд“. Компанија је наводно купила 350.000 кг премаза за антикорозивну заштиту платформе.
Још једна руска нафтна компанија Лукоил управља платформом Корчагин од 2010. године и платформом Филановское од 2018. године, обе у Каспијском мору.
Јотун је обезбедио антикорозивне премазе за први пројекат, а Хемпел за други. У овом сегменту, захтеви за премазе су посебно строги, јер је рестаурација премаза под водом немогућа.
Потражња за антикорозивним премазима за приобални сегмент повезана је са будућношћу глобалне нафтне и гасне индустрије. Русија поседује око 80 процената нафтних и гасних ресурса скривених испод арктичког шелфа и највећи део истражених резерви.
Поређења ради, САД држе само 10 процената ресурса на шелфу, а следе Канада, Данска, Гренланд и Норвешка, које међу собом деле преосталих 10 процената. Процењене истражене резерве нафте на мору Русије износе пет милијарди тона еквивалента нафте. Норвешка је на другом месту са милијардом тона доказаних резерви.
„Али из више разлога – и економских и еколошких – ти ресурси могу остати необновљени“, рекла је Ана Кирејева, аналитичарка организације за заштиту животне средине Белона. „Према многим проценама, глобална потражња за нафтом могла би да се стабилизује већ за четири године, 2023. године. Огромни владини инвестициони фондови који су и сами били изграђени на нафти такође се повлаче из инвестиција у нафтни сектор – потез који би могао да подстакне глобално померање капитала са фосилних горива, јер владе и институционални инвеститори улажу средства у обновљиве изворе енергије.“
Истовремено, очекује се да ће потрошња природног гаса расти у наредних 20 до 30 година – а гас чини највећи део руских ресурса не само на арктичком шелфу већ и на копну. Председник Владимир Путин је рекао да циља да Русију учини највећим светским добављачем природног гаса – што је мало вероватна перспектива с обзиром на конкуренцију Москве са Блиског истока, додала је Кирејева.
Међутим, руске нафтне компаније тврде да ће пројекат на шелфу вероватно постати будућност руске нафтне и гасне индустрије.
Једна од главних стратешких области Росњефта је развој угљоводоничних ресурса на континенталном шелфу, саопштила је компанија.
Данас, када су скоро сва главна копнена нафтна и гасна поља откривена и развијена, и када технологије и производња шкриљасте нафте брзо расту, чињеница да се будућност светске производње нафте налази на континенталном шелфу Светског океана је неоспорна, навео је Росњефт у саопштењу на својој веб страници. Руски шелф има највећу површину на свету: Више од шест милиона км² и Росњефт је највећи носилац лиценци за руски континентални шелф, додала је компанија.
Време објаве: 17. април 2024.
