Нови пројекти у руској нафтној и гасној индустрији, укључујући и арктичку полицу, обећавају наставак раста домаћег тржишта антикорозивних премаза.
Пандемија ЦОВИД-19 донела је огроман, али краткорочни утицај на глобално тржиште угљоводоника. У априлу 2020. глобална потражња за нафтом је достигла најнижи ниво од 1995. године, повукавши референтну цену за нафту Брент на 28 долара по барелу након најбржег пораста вишкова залиха нафте.
У неком тренутку, америчка цена нафте је чак постала негативна по први пут у историји. Међутим, чини се да ови драматични догађаји не заустављају активност руске нафтне и гасне индустрије, пошто се предвиђа да ће се глобална потражња за угљоводоницима брзо вратити.
На пример, ИЕА очекује да ће се потражња за нафтом опоравити на нивое пре кризе чим 2022. Раст потражње за гасом – упркос рекордном смањењу у 2020. – требало би да се врати дугорочно, у извесној мери, због убрзања глобалне производње угља до пребацивање гаса за производњу електричне енергије.
Руски гиганти Лукоил, Новатек и Росњефт и други планирају покретање нових пројеката у области вађења нафте и гаса како на копну тако и на арктичком шелфу. Руска влада види експлоатацију својих арктичких резерви путем ЛНГ-а као суштину своје енергетске стратегије до 2035. године.
У овој позадини, руска потражња за антикорозивним премазима такође има светле прогнозе. Укупна продаја у овом сегменту износила је 18,5 милијарди рубаља у 2018. (250 милиона долара), према истраживању које је спровео истраживачки центар Дисцовери Ресеарцх Гроуп из Москве. У Русију је увезено премаза за 7,1 милијарду рубаља (90 милиона долара), иако увоз у овом сегменту има тенденцију пада, кажу аналитичари.
Друга московска консултантска агенција, Концепт-центар, проценила је да се продаја на тржишту кретала између 25.000 и 30.000 тона у физичком смислу. На пример, 2016. године тржиште за примену антикорозивних премаза у Русији процењено је на 2,6 милијарди рубаља (42 милиона долара). Верује се да тржиште стално расте током протеклих година са просечним темпом од два до три процента годишње.
Учесници на тржишту изражавају уверење да ће потражња за премазима у овом сегменту бити у порасту у наредним годинама, иако се утицај пандемије ЦОВИД-19 још није смањио.
„Према нашим предвиђањима, потражња ће благо расти [у наредним годинама]. Индустрији нафте и гаса су потребни антикорозивни, топлотно отпорни, ватроотпорни и друге врсте премаза за имплементацију нових пројеката. Истовремено, потражња се помера ка једнослојним полифункционалним премазима. Наравно, не могу се занемарити последице пандемије корона вируса, која, иначе, још није завршена“, рекао је Максим Дубровски, генерални директор руског произвођача премаза Акрус. „Према песимистичкој прогнози, изградња [у индустрији нафте и гаса] можда неће ићи тако брзо као што је раније планирано.
Држава предузима мере да подстакне инвестиције и постигне планирани темпо изградње.
Неценовна конкуренција
На руском тржишту антикорозивних премаза постоји најмање 30 играча, према Индустриал Цоатингс. Водећи страни играчи су Хемпел, Јотун, Интернатионал Протецтиве Цоатингс, Стеелпаинт, ППГ Индустриес, Перматек, Текнос, између осталих.
Највећи руски добављачи су Акрус, ВМП, Руске боје, Емпилс, Московски хемијски комбинат, ЗМ Волга и Радуга.
Током последњих пет година, неке неруске компаније, укључујући Јотун, Хемпел и ППГ, су локализовали производњу антикорозивних премаза у Русији. Иза такве одлуке стоји јасно економско образложење. Период поврата лансирања нових антикорозивних премаза на руско тржиште креће се између три и пет година, оценио је Азамат Гареев, директор ЗИТ Россилбера.
Према Индустриал Цоатингс, овај сегмент руског тржишта премаза могао би се описати као олигопсонија – тржишна форма у којој је мали број купаца. Насупрот томе, број продаваца је велики. Сваки руски купац има своје прилично строге интерне захтеве, које добављачи морају поштовати. Разлика између захтева купаца могла би бити драстична.
Као резултат тога, ово је један од ретких сегмената руске индустрије премаза, где цена није међу главним факторима који одређују потражњу.
На пример, Росњефт је одобрио 224 врсте антикорозивних премаза, према руском регистру добављача премаза за нафтну и гасну индустрију. Поређења ради, Гаспром је одобрио 55 премаза, а Трансњефт само 34.
У неким сегментима учешће увоза је доста високо. На пример, руске компаније увозе скоро 80 одсто премаза за офшор пројекте.
Конкуренција на руском тржишту за антикорозивне премазе је веома јака, рекао је генерални директор Московског хемијског комбината Дмитриј Смирнов. Ово гура компанију да иде у корак са потражњом и покрене производњу нових линија премаза сваких неколико година. Компанија такође води сервисне центре, контролишу наношење премаза, додао је он.
„Руске премазе имају довољно капацитета да прошире производњу, што би смањило увоз. Већина премаза за нафтне и гасне компаније, укључујући и оне за оффсхоре пројекте, производи се у руским фабрикама. Ових дана, за побољшање економске ситуације, за све земље, важно је повећати производњу добара сопствене производње“, рекао је Дубробски.
Недостатак сировина за производњу антикорозивних премаза наведен је међу факторима који спречавају руске компаније да прошире свој удео на тржишту, саопштио је Индустриал Цоатингс, позивајући се на аналитичаре локалног тржишта. На пример, постоји недостатак алифатичних изоцијаната, епоксидних смола, цинкове прашине и неких пигмената.
„Хемијска индустрија је веома зависна од увозних сировина и осетљива је на њихове цене. Захваљујући развоју нових производа у Русији и супституцији увоза, постоје позитивни трендови у погледу снабдевања сировинама за индустрију премаза“, рекао је Дубробски.
„Неопходно је даље повећавати капацитете да бисмо се такмичили, на пример, са азијским добављачима. Пунила, пигменти, смоле, посебно алкидни и епоксидни, сада се могу наручити од руских произвођача. Тржиште изоцијанатних учвршћивача и функционалних адитива обезбеђује се углавном увозом. О изводљивости развоја наше производње ових компоненти мора се разговарати на државном нивоу.”
Премази за оффсхоре пројекте у центру пажње
Први руски пројекат на мору била је стационарна платформа за производњу нафте отпорна на лед Приразломнаја у Печорском мору, јужно од Нове земље. Газпром је изабрао Цхартек 7 од Интернатионал Паинт Лтд. Компанија је наводно купила 350.000 кг премаза за антикорозивну заштиту платформе.
Друга руска нафтна компанија Лукоил управља платформом Корчагин од 2010. и платформом Филановское од 2018. године, обе у Каспијском мору.
Јотун је обезбедио антикорозивне премазе за први пројекат, а Хемпел за други. У овом сегменту захтеви за премазима су посебно строги, јер је рестаурација адвоката премаза под водом немогућа.
Потражња за антикорозивним премазима за оффсхоре сегмент је везана за будућност глобалне индустрије нафте и гаса. Русија поседује око 80 одсто ресурса нафте и гаса који се налазе испод арктичког шелфа и већине истражених резерви.
Поређења ради, САД држе само 10 одсто ресурса на полицама, а следе Канада, Данска, Гренланд и Норвешка, које деле преосталих 10 одсто међу њима. Процењене руске истражене резерве нафте на мору износе до пет милијарди тона еквивалената нафте. Норвешка је друга са милијарду тона доказаних резерви.
„Али из више разлога – и економских и еколошких – ти ресурси могу остати неповратни“, рекла је Ана Киреева, аналитичарка организације за заштиту животне средине Беллона. „Према многим проценама, глобална потражња за нафтом могла би да падне на плато за четири године од сада, 2023. Огромни владини инвестициони фондови који су и сами изграђени на нафти такође се повлаче од улагања у нафтни сектор – потез који би могао да подстакне глобални капитал се удаљава од фосилних горива док владе и институционални инвеститори улажу средства у обновљиву енергију.
У исто време, очекује се да ће потрошња природног гаса расти у наредних 20 до 30 година – а гас чини највећи део руских ресурса не само на арктичком шелфу већ и на копну. Председник Владимир Путин рекао је да има за циљ да Русију учини највећим светским снабдевачем природног гаса – што је мало вероватна перспектива с обзиром на конкуренцију Москве са Блиског истока, додала је Киреева.
Међутим, руске нафтне компаније су тврдиле да ће пројекат на полицама вероватно постати будућност руске нафтне и гасне индустрије.
Једна од главних стратешких области Росњефта је развој ресурса угљоводоника на континенталном појасу, саопштила је компанија.
Данас, када су скоро сва велика копнена нафтна и гасна поља откривена и развијена, и када технологије и производња нафте из шкриљаца убрзано расту, чињеница да се будућност светске производње нафте налази на континенталном појасу Светског океана је неспорна, наводи Росњефт. наводи се у саопштењу на свом сајту. Руски шелф има највећу површину на свету: више од шест милиона км, а Росњефт је највећи власник лиценци за руски континентални појас, додала је компанија.
Време поста: 17. април 2024
