Стручњаци сада позивају на повећану пажњу на потрошњу енергије и праксе пре потрошње када је у питању амбалажа како би се смањио отпад за једнократну употребу.
Гасови стаклене баште (ГС) изазвани високом потрошњом фосилних горива и лошим праксама управљања отпадом су два главна изазова са којима се суочава афричка индустрија премаза, па је стога хитно потребно иновирати одржива решења која не само да штите одрживост индустрије, већ и произвођачима и играчима у ланцу вредности гарантују минималне пословне трошкове и високу зараду.
Стручњаци сада позивају на повећану пажњу на потрошњу енергије и праксе пре потрошње када је у питању амбалажа како би се смањио отпад за једнократну употребу, ако регион жели да ефикасно допринесе нето нултој емисији до 2050. године и прошири циркуларност ланца вредности индустрије премаза.
Јужна Африка
У Јужној Африци, велико ослањање на фосилна горива за покретање рада постројења за премазе и одсуство добро регулисаних и применљивих процедура за одлагање отпада приморали су неке од компанија за премазе у земљи да се одлуче за улагања у снабдевање чистом енергијом и решења за паковање која могу поново да користе и рециклирају и произвођачи и њихови потрошачи.
На пример, компанија Polyoak Packaging са седиштем у Кејптауну, специјализована за дизајн и производњу еколошки одговорне круте пластичне амбалаже за храну, пиће и индустријске примене, каже да су климатске промене и загађење пластиком, које се делимично приписују производном сектору, укључујући индустрију премаза, два светска „зла проблема“, али за које постоје решења за иновативне учеснике на тржишту премаза.
Кон Гиб, менаџер продаје компаније, рекао је у Јоханесбургу у јуну 2024. године да енергетски сектор чини више од 75% емисије гасова стаклене баште, при чему се глобална енергија добија из фосилних горива. У Јужној Африци, фосилна горива чине до 91% укупне енергије земље, у поређењу са 80% на глобалном нивоу, где угаљ доминира националним снабдевањем електричном енергијом.
„Јужна Африка је 13. највећи емитер гасова стаклене баште у свету, са енергетским сектором са највећим угљеничним интензитетом међу земљама Г20“, каже он.
Еском, јужноафричка електроенергетска компанија, „је водећи светски произвођач гасова стаклене баште јер емитује више сумпор-диоксида него САД и Кина заједно“, примећује Гиб.
Високе емисије сумпор-диоксида имају импликације на производни процес и системе у Јужној Африци, што покреће потребу за чистим енергетским опцијама.
Жеља да се подрже глобални напори за смањење емисија изазваних фосилним горивима и смањење сопствених оперативних трошкова, као и ублажавање сталног растерећења које намећу трошкови компаније Eskom, подстакла је компанију Polyoak да се окрене обновљивим изворима енергије, што би омогућило компанији да годишње производи скоро 5,4 милиона kWh.
Генерисана чиста енергија „уштедела би 5.610 тона емисије угљен-диоксида годишње, за чију би апсорпцију било потребно 231.000 стабала годишње“, каже Гиб.
Иако нова инвестиција у обновљиве изворе енергије није довољна за подршку пословању компаније Polyoak, компанија је у међувремену инвестирала у генераторе како би осигурала непрекидно снабдевање електричном енергијом током искључења оптерећења за оптималну ефикасност производње.
На другом месту, Гиб каже да је Јужна Африка једна од земаља са најгорим праксама управљања отпадом на свету и да би произвођачи премаза морали да иновирају решења у области паковања како би смањили количину отпада који се не може поново употребити и рециклирати у земљи у којој чак 35% домаћинстава нема никакав облик сакупљања отпада. Велики део произведеног отпада се илегално одлаже у сакупљаче, често ширећи неформална насеља, према Гибу.
Паковање за вишекратну употребу
Највећи изазов у управљању отпадом долази од компанија за паковање пластике и премаза, а добављачи имају прилику да смање оптерећење животне средине кроз дуготрајну амбалажу за вишекратну употребу која се лако може рециклирати ако је потребно.
Године 2023, Јужноафричко одељење за шумарство, рибарство и животну средину развило је смернице за паковање у земљи које обухватају четири категорије токова материјала за паковање: метале, стакло, папир и пластику.
Смернице, саопштило је министарство, треба да помогну у „смањењу количине амбалаже која завршава на депонијама побољшањем дизајна производа, повећањем квалитета производних пракси и промовисањем превенције настанка отпада“.
„Један од кључних циљева ове смернице за паковање јесте да помогне дизајнерима свих облика паковања да боље разумеју еколошке импликације својих дизајнерских одлука, чиме се промовишу добре еколошке праксе без ограничавања избора“, рекла је бивша министарка DFFE-а Криси Барбара, која је касније премештена у Министарство саобраћаја.
Гиб каже да руководство компаније Полиоак инсистира на развоју папирне амбалаже која се фокусира на „поновну употребу картона ради спасавања дрвећа“. Картони Полиоака су направљени од картона прехрамбене класе из безбедносних разлога.
„У просеку је потребно 17 стабала да се произведе једна тона угљеничне плоче“, каже Гиб.
„Наш програм враћања картона омогућава поновну употребу сваког картона у просеку пет пута“, додаје он, наводећи прекретницу из 2021. године када је купљено 1600 тона нових картона, чиме су поново употребљени и тиме спашено 6.400 стабала.“
Гиб процењује да ће се за више од годину дана, поновном употребом картона, спасити 108.800 стабала, што је еквивалентно милиону стабала за 10 година.
DFFE процењује да је више од 12 милиона тона папира и папирне амбалаже сакупљено за рециклажу у земљи у последњих 10 година, а влада наводи да је више од 71% обновљивог папира и амбалаже сакупљено 2018. године, што је износило 1.285 милиона тона.
Али највећи изазов са којим се суочава Јужна Африка, као и многе афричке земље, јесте све веће нерегулисано одлагање пластике, посебно пластичних пелета или нурдла.
„Пластична индустрија мора спречити просипање пластичних пелета, пахуљица или праха у животну средину из производних и дистрибутивних погона“, рекао је Гиб.
Тренутно, Полиоак води кампању под називом „ухвати ту пелет кампању“ са циљем спречавања пластичних пелета пре него што уђу у одводне канале Јужне Африке.
„Нажалост, пластичне пелете се погрешно сматрају укусним оброцима за многе рибе и птице након што проклизну кроз одводе за кишницу одакле доспевају у наше реке, путујући низводно у океан и на крају се испирајући на нашим плажама.“
Пластичне пелете потичу од микропластике добијене од прашине од гума и микрофибера од прања и сушења одеће од најлона и полиестера.
Најмање 87% микропластике је отпало као ознаке на путевима (7%), микровлакна (35%), градска прашина (24%), гуме (28%) и ђубре (0,3%).
Ситуација ће вероватно потрајати, јер DFFE каже да Јужна Африка „нема велике програме управљања отпадом након потрошње за одвајање и прераду биоразградиве и компостибилне амбалаже“.
„Као последица тога, ови материјали немају суштинску вредност за формалне или неформалне сакупљаче отпада, тако да ће производи вероватно остати у животној средини или, у најбољем случају, завршити на депонији“, рекао је DFFE.
Ово је упркос постојању чланова 29 и 41 Закона о заштити потрошача и чланова 27(1) и {2) Закона о стандардима из 2008. године, који забрањују лажне, обмањујуће или преварантске тврдње у вези са састојцима производа или карактеристикама перформанси, као и забрањују предузећима да лажно тврде или послују на начин који ће вероватно „створити утисак да производи испуњавају јужноафрички национални стандард или друге публикације SABS-а“.
На краткорочном и средњорочном року, DFFE позива компаније да смање утицај производа и услуга на животну средину током целог њиховог животног циклуса, „с обзиром на то да су климатске промене и одрживост највећи изазови за друштво данас, то је од највеће важности“.
Време објаве: 22. август 2024.
