Јужноафричка индустрија премаза, климатске промене и загађење пластиком

Гас стаклене баште (ГХГ) узрокован високим садржајем фосилних горива и лошом праксом управљања отпадом два су од водећих изазова са којима се суочава афричка индустрија премаза, а отуда и хитност иновирања одрживих рјешења која не само да штите одрживост индустрије, већ осигуравају произвођаче и играче широм свијета. ланац вредности минималних пословних расхода и високих зарада.

Стручњаци сада позивају на повећање фокуса на потрошњу енергије и праксе пре потрошње када је у питању паковање како би се смањио отпад за једнократну употребу ако регион жели да ефективно допринесе нето нули до 2050. године и прошири кружност ланца вредности индустрије премаза.

Јужна Африка
У Јужној Африци, велико ослањање на фосилне изворе енергије за погон постројења за премазивање и одсуство добро регулисаних и спроводљивих поступака одлагања отпада приморали су неке од компанија за премазивање у земљи да се одлуче за инвестиције у снабдевање чистом енергијом и решења за паковање које могу поново користити и рециклирати и произвођачи и њихови потрошачи.

На пример, компанија Полиоак Пацкагинг са седиштем у Кејптауну, компанија која је специјализована за дизајн и производњу еколошки одговорне круте пластичне амбалаже за храну, пиће и индустријску примену, наводи климатске промене и загађење пластиком, који се делимично приписују производном сектору, укључујући индустрија премаза, два су светска „опака проблема“, али за која су доступна решења за иновативне учеснике на тржишту премаза.

Кон Гиб, менаџер продаје компаније, рекао је у Јоханесбургу у јуну 2024. да енергетски сектор чини више од 75% емисија гасова стаклене баште са глобалном енергијом добијеном из фосилних горива. У Јужној Африци, фосилна горива чине до 91% укупне енергије у земљи у поређењу са 80% на глобалном нивоу, при чему угаљ доминира у националном снабдевању електричном енергијом.

„Јужна Африка је 13. највећи емитер гасова са ефектом стаклене баште на свету са енергетским сектором који има највише угљеника међу земљама Г20“, каже он.

Еском, јужноафричка електропривреда, „је највећи светски произвођач стакленичких плинова јер емитује више сумпор-диоксида него САД и Кина заједно“, примећује Гиб.

Високе емисије сумпор-диоксида имају импликације на производни процес и системе у Јужној Африци изазивајући потребу за опцијама чисте енергије.
Жеља да се подрже глобални напори за смањење емисија изазваних фосилним горивима и смањење сопствених оперативних трошкова, као и за ублажавање сталног смањења оптерећења које намећу трошкови Еском-а, довела је Полиоак до обновљиве енергије која би омогућила да компанија производи скоро 5,4 милиона квх годишње .

Произведена чиста енергија „уштедела би 5.610 тона емисија ЦО2 годишње за које би било потребно 231.000 стабала годишње да се апсорбују“, каже Гиб.

Иако је нова инвестиција у обновљиву енергију неадекватна да подржи пословање Полиоак-а, компанија је у међувремену инвестирала у генераторе како би осигурала непрекидно напајање током смањења оптерећења за оптималну ефикасност производње.

На другом месту, Гибб каже да је Јужна Африка једна од земаља са најгорим праксама управљања отпадом на свету и да би била потребна иновативна решења за паковање од стране произвођача премаза како би се смањила количина отпада који се не може поново користити и који се не може рециклирати у земљи у којој је до 35% отпада. домаћинстава немају облик сакупљања отпада. Према Гибу, велики удео произведеног отпада се илегално одлаже и одлаже у рекере који често проширују неформална насеља.

Паковање за вишекратну употребу
Највећи изазов управљања отпадом долази од тога што компаније за паковање пластике и премаза и добављачи имају прилику да смање оптерећење на животну средину кроз дуготрајну амбалажу за вишекратну употребу која се лако може рециклирати ако је потребно.

2023. године, Министарство за шумарство и рибарство и животну средину Јужне Африке развило је смернице за паковање које покривају четири категорије токова амбалажног материјала од метала, стакла, папира и пластике.

Смерница је, како је речено у одељењу, да се помогне у „смањењу обима амбалаже која завршава на депонијама побољшањем дизајна производа, повећањем квалитета производних пракси и промовисањем превенције отпада“.

„Један од кључних циљева ове смернице за паковање је да помогне дизајнерима у свим облицима паковања да боље разумеју импликације њихових одлука о дизајну на животну средину, чиме се промовишу добре еколошке праксе без ограничавања избора“, рекла је бивша министарка ДФФЕ Црееци Барбара, која од тада је премештен у одељење за саобраћај.

У Полиоаку, Гибб каже, менаџмент компаније гура напред са својим папирним паковањем које се фокусира на „поновну употребу картона за спас дрвећа“. Полиоак картони су направљени од картона за храну из безбедносних разлога.

„У просеку је потребно 17 стабала за производњу једне тоне карбонске плоче“, каже Гиб.
„Наша шема за враћање картона олакшава поновну употребу сваког картона у просеку пет пута“, додаје он, наводећи прекретницу из 2021. куповине 1.600 тона нових картона, поново их користе, чиме се спашава 6.400 стабала.

Гибб процењује да за више од годину дана поновна употреба картона спасава 108.800 стабала, што је еквивалент милион стабала за 10 година.

ДФФЕ процењује да је више од 12 милиона тона папира и папирне амбалаже враћено за рециклажу у земљи у последњих 10 година, а влада каже да је више од 71% папира и амбалаже која се може повратити прикупљено у 2018. години, што износи 1.285 милиона тона.

Али највећи изазов са којим се суочава Јужна Африка, као и многе афричке земље, је све веће нерегулисано одлагање пластике, посебно пластичних пелета или нурдлес.

„Индустрија пластике мора да спречи изливање пластичних пелета, пахуљица или праха у животну средину из производних и дистрибутивних објеката“, рекао је Гибб.

Тренутно, Полиоак води кампању названу 'цатцх тхат пеллет дриве' са циљем да спречи пластичне пелете пре него што уђу у канализацију за атмосферске воде Јужне Африке.

„Нажалост, пластичне пелете се погрешно сматрају укусним оброцима за многе рибе и птице након што прођу кроз одводе за кишне воде где се пробијају у наше реке путујући низводно у океан и на крају испливају на наше плаже.

Пластични пелети потичу од микропластике добијене од прашине из гума и микровлакана прањем и сушењем одеће од најлона и полиестера.

Најмање 87% микропластике је продато ознакама на путу (7%), микровлакнима (35%), градској прашини (24%), гумама (28%) и нурдлесима (0,3%).

Ситуација ће вероватно потрајати јер ДФФЕ каже да Јужна Африка „нема обимне програме управљања отпадом након конзумирања за одвајање и прераду биоразградиве и компостабилне амбалаже.

„Као последица тога, ови материјали немају суштинску вредност за формалне или неформалне сакупљаче отпада, тако да ће производи вероватно остати у животној средини или у најбољем случају завршити на депонији“, рекао је ДФФЕ.

Ово је упркос постојању чланова 29 и 41 Закона о заштити потрошача и члана 27(1) и {2) Закона о стандардима из 2008. који забрањују лажне, обмањујуће или обмањујуће тврдње у вези са састојцима производа или карактеристикама перформанси, као и предузећима да лажно тврде или послују у начин који ће вероватно „створити утисак да су производи усклађени са јужноафричким националним стандардом или другим публикацијама САБС-а“.

Краткорочно и средњорочно, ДФФЕ подстиче компаније да смање утицај производа и услуга на животну средину током целог њиховог животног циклуса „пошто су климатске промене и одрживост највећи изазови данашњег друштва, то је најважније.